Dugo je vremena prošlo od kada sam pisala o razvoju, napretku i odrastanju mojih dječaka. U posljednje vrijeme, svi ih posmatramo i komentarišemo isto: kako su izrasli! Navikli smo da ih gledamo kao bebe, ali oni su kroz igru, avanture i učenje izrasli u prave male dječake.
Nedavno, kada smo ostali sami nas troje kod kuće, oni su se zaigrali, a ja sam ih posmatrala. Igrali su se jedan sa drugim, imali svoje teatralne monologe (koji zapravo nemaju nikakvog smisla u jednoj rečenici, ali razvijaju maštu i pretpostavljam da pokušavaju da ispričaju neku svoju "bajku") i tražili od mene da učestvujem u njihovim avanturama. Tada sam poželjela da se podsjetim perioda koji mi je tako brzo prošao i pitala se kada su prije odrasli moji mali Kapetan Kuka i Petar Pan. Pitala sam ih da li žele sa mnom da gledaju snimke kada su bili manji i spremno su to prihvatili.
